Na severu Srbije dok se na Badnje veče utišava dan i miriše badnjak, domaćice neretko ne zamesе česnicu od brašna i kvasca, već slažu kore, melju orahe i mere mleko i ulje. Ovde se za Božić često ne lomi slana pogača, nego slatka česnica – tanka, bogata nadevom, nalik suvoj piti, koja u sebi nosi ukus i priču o jednom kraju.
U knjizi „Obredni običajni hleb u Vojvodini” Dimitrija Vujadinovića beleži se da se česnica peče na Badnje veče, a ukućanima deli na Božić, posle ručka. Naziv se vezuje za „čest” – deo, sreću, jer se lomi na komade za svakog u domu. U česnicu se stavlja i novčić, koji se potom čuva u kući uz ikonu, kao znamen blagoslova i nade u rodnu godinu.
Danas će mnoge domaćice reći da je slatka „da bi godina bila slatka”. U ovom običaju ima i istorijskog sloja, bar u narodnom pamćenju – prepričava se da su u doba habzburških uredbi i raznih nameta na svečane trpeze ljudi tražili način da sačuvaju običaj, a izbegnu zabrane i kazne nametnute od strane Austrougara.
Etnografski zapisi od Vuka Karadžića i kasnijih istraživača ukazuju da srpska tradicija prirodno živi u varijantama- negde se česnica lomi na Božić, a ponegde već na Badnji dan. U južnim krajevima je slana pogača, a u Vojvodini slatka pita.
Danas se slatka česnica pravi od tankih kora za pitu (1 pakovanje), 300-400g mlevenih oraha, 150-200g šećera, malo meda i opciono suvog grožđa. Podmažite veliki pleh uljem, slažite 2 kore (poprskajte uljem i vodom), na treću stavite fil od oraha pomešanih sa šećerom i malo meda. Ponavljajte do kraja (na pola stavite opran novčić). Poslednje 2 kore dobro premažite uljem i pecite na 200°C oko 30-40 minuta dok ne porumeni. Pred kraj premažite mešavinom meda i vode da bude sočna.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Bogatstvo je u raznolikosti i upornosti da se sačuva tradicija uprkos zulumima i nametima. U nekim južnim delovima Srbije česnica se lomi i na Badnji dan, kažu da je taj običaj pomeranja uslovljen otamanskom okupacijom. Važno je da se oko nje i danas okupi porodica, jer ona je ogledalo srpskog inata i borbe za opstanak.
Piše: Nina Stojanović
