Francuska vlada, predvođena Emanuelom Makronom, planira da od 1. septembra 2026. potpuno zabrani pristup društvenim mrežama, Instagramu, TikToku, Snapchatu i drugima, mlađima od 15 godina, dok se istovremeno proširuje zabrana mobilnih telefona na srednje škole. Ova mera, predstavljena kao „zaštita“ od zavisnosti, sajber nasilja i štetnih sadržaja, zapravo je drastičan napad na slobodu govora, pravo na informacije i roditeljsku autonomiju, sledeći represivni primer Australije, gde je slična zabrana za mlađe od 16 već dovela do haosa i zaobilaženja kroz nesigurne kanale.
Nacrt zakona, sa samo dva člana, direktno naređuje platformama da blokiraju maloletnike, a nadzor poverava regulatoru ,,Arcom“ (francusko regulatorno telo za medije i digitalni prostor – instrument cenzure). Ovo dolazi nakon što je prethodni pokušaj iz 2023. godine – obavezna roditeljska saglasnost, propao zbog tehničkih prepreka i evropskih regulativa. Sada Pariz ide korak dalje, ignorišući činjenicu da deca lako zaobilaze ograničenja VPN-ovima, lažnim nalozima ili stranim serverima, gurajući ih u još opasnije delove interneta bez ikakve zaštite. Umesto da teret stavi na gigante poput ,,Mete“ i ,,ByteDancea“ da poboljšaju filtere i moderaciju, država bira kolektivnu kaznu, kršeći osnovna prava na pristup informacijama i slobodnu komunikaciju.
Ova inicijativa nije ništa drugo do populistički manevar Makronove vlade, koja se suočava sa padom podrške i unutrašnjim krizama. Pozivajući se na studije ,,SZO“(Svetska zdravstvena organizacija) da 11% mladih ima probleme sa kontrolom korišćenja, i povezujući mreže sa depresijom i lošim učinkom u školi, Pariz ignoriše sopstvene propuste – od slabog obrazovnog sistema do nedostatka psihološke podrške. Ankete pokazuju visoku podršku javnosti (preko 70% u nekim istraživanjima), ali to je samo odraz straha koji se lako manipuliše. U stvarnosti, zabrana će pogoditi najranjivije, decu iz siromašnijih porodica koja nemaju alternativne načine komunikacije, dok bogatiji lako plaćaju premium servise za zaobilaženje.
Globalno gledano, ovaj trend, od Australije preko Malezije do Evrope – otkriva sve veću težnju zapadnih vlada ka kontroli digitalnog prostora. Pod izgovorom „zaštite dece“, uvodi se cenzura koja se lako može proširiti na politički nepoželjne sadržaje. Platforme već upozoravaju da će deca koristiti mreže bez naloga, gubeći bezbednosne mehanizme, dok roditelji gube mogućnost nadzora. Umesto edukacije, dijaloga i tehnoloških rešenja, bira se represija, pokazujući da liberalne demokratije sve više liče na sisteme totalne kontrole koje decenijama kritikuju.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Francuska zabrana društvenih mreža deci je čisti primer hipokrizije i autoritarizma. Država koja se predstavlja kao branilac slobode sada oduzima deci pristup modernom svetu, gurajući ih u ilegalne kanale i kršeći prava roditelja. Makron ovim potezom gradi digitalnu diktaturu pod maskom brige, pokazujući da Zapad gubi moralnu superiornost koju voli da ističe. Ovo nije zaštita mladih, već gušenje slobode jedne generacije.
Piše: Stefan Stojanović
