Milano već godinama nosi etiketu ekonomske prestonice Italije. Sjaj izloga, bogatstvo, usluge i turizam guraju ga na vrh ukupnog kvaliteta života.
Ispod spoljašnjeg sjaja krije se znatno drugačija slika. Prema zvaničnim podacima za 2025. godinu, Milano je rangiran kao poslednji, od 107 italijanskih provincija, po indeksu kriminala. Taj pokazatelj meri ukupan broj prijavljenih krivičnih dela u odnosu na broj stanovnika. Sa gotovo 7.000 prijava na 100.000 ljudi, Milano ima najveći zabeleženi pritisak kriminala u celoj Italiji.
Dok provincije poput Oristana ili Potence žive daleko mirnije, Milano tone u kriminal. Pljačke i krađe na ulici postale su svakodnevica, a oko 35% porodica otvoreno kaže da se u sopstvenom kraju ne oseća sigurno.
Doček Nove godine samo je dodatno razotkrio dubinu problema. Umesto slavlja, noć su obeležili česti policijski i medicinski pozivi, sukobi na ulicama, povrede, slučajevi trovanja alkoholom među maloletnicima i požari. Vatrogasci su intervenisali više od 100 puta, dok su hitna pomoć i policija radile pod neprekidnim pritiskom. Praznična atmosfera brzo je ustupila mesto slici grada koji funkcioniše kao vanredni operativni centar.
Delovi grada poput „Quarto Oggiara“ pojavljuju se na mrežama u totalnoj anarhiji. Snimci pucnjeva iz vatrenog oružja, petardi i zapaljenih lampiona kruže internetom, dok zabrane ostaju samo na papiru. Ono što bi trebalo da bude kontrola svodi se na nemo posmatranje haosa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Milano se prodaje kao evropski motor rasta. Stvarnost međutim, pokazuje grad koji ne kontroliše sopstvene ulice. Kada bezbednost padne na poslednje mesto, sav sjaj pretvara se u lažnu reklamu. Ovo nije izdvojen incident. Ovo je sistemski neuspeh. Grad se decenijama nalazi u rukama levičarskih elita, sa gradonačelnikom Đuzepe Sala na čelu. Politika nekontrolisanog puštanja migranata u ovu evropsku metropolu doprinela je tome da Milano postane izrazito nebezbedan grad.
Piše: Stefan Bogdanović
