U srpskoj porodici Marka Kvekića u Trstu 31. decembra 1838. godine rođena je Darinka Kvekić, koja je udajom za knjaza Danila 1855. postala prva kneginja Crne Gore, donoseći na Cetinje evropske manire, francuski jezik i savremeni duh koji je trajno promenio dvorski i društveni život ove gorštačke zemlje.
Darinka, ćerka uglednog srpskog trgovca iz Trsta, upoznala je mladog knjaza Danila 1853. u kući Gopčevića, gde je on, čekajući brod za Kotor, odmah odlučio da je zaprosi. Veridba je bila munjevita, a venčanje 1855. na Cetinju obeležilo je susret dva sveta, evropski prefinjene devojke i surove crnogorske stvarnosti. Sa damskim šeširom, nakitom i gospodskim držanjem, Darinka je privukla pažnju, ali i izazvala nelagodu među glavarima. Ipak, knjaz Danilo, poljubivši joj ruku pred narodom, uveo je novu etikeciju – rukoljub postade obavezan.
Kao kneginja, Darinka je ignorisala gunđanje sredine i odlučno uvodila promene. U Biljardi se govorio francuski, služila francuska jela, uređena soba za prijem uz čaj, a sa kapije kod manastira uklonjene su turske glave na njenu molbu. Posvetila se obrazovanju, obezbedila odela i knjige za đake cetinjske škole, pratila napredak mladih, brinula o Mileni Vukotić. Duge noći provodila je čitajući, donoseći Cetinju dah Evrope.
Uprkos knjazovoj prgavoj naravi i ljubomori, Darinka je sačuvala svoj svet, a njen uticaj bio je tih ali dubok. Kada je 1860. knez Danilo smrtno ranjen u Kotoru, ona je prisebno prihvatila muža i dva dana bdela nad njim, a potom na konju sa kćerkom Olgom predvodila povorku do Cetinja.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Darinka Kvekić ostaje simbol prefinjenosti i odlučnosti koja je civilizovala crnogorski dvor u najtežim vremenima. Kao Srpkinja iz Trsta, ona je na Cetinje donela evropski duh, a zadržala dostojanstvo pred surovošću gorštačkog sveta. Njen tihi ali snažni uticaj promenio je Crnu Goru više nego mnogi ratovi i zakoni. Danas, kada se prisećamo njenog rođenja, dugujemo joj počast kao ženi koja je hrabro spojila dva naizgled nespojiva sveta i ostavila trag dostojan najvećih istorijskih ličnosti.
Piše: Stefan Stojanović
