U Nemačkoj je izvršena spektakularna pljačka banke u Gelsenkirchenu. Lopovi su iskopali tunel do trezora i ukrali preko 30 miliona evra u gotovini, izazvavši bes i paniku među klijentima koji su se okupili ispred filijale zahtevajući povrat novca, dok policija priznaje da je reč o klasičnoj metodi koja se ponavlja godinama, a viđena je i u brojnim holivudskim filmovima.
Pljačkaši su, prema prvim nalazima istrage, mesecima kopali podzemni tunel od obližnje garaže ili direktno do trezora filijale banke, koristeći sofisticiranu opremu da izbegnu alarme. Kada su probili zid, odmah su ispraznili sefove sa više od 30 miliona evra u kešu, suma koja pokazuje da banke i dalje drže ogromne količine gotovine uprkos digitalizaciji.
Policija je slučaj nazvala „profesionalnim“, ali istovremeno priznala da je metoda stara i dobro poznata – identični tunelski upad izvršen je u Berlinu 2013. (tada je ukradeno 10 miliona), u Steglitzu 1995. pa čak i u više slučajeva u Francuskoj i Italiji, dok je najčuvenija pljačka ona u Sao Paulu u Brazilu. Mnogi filmovi opisuju ovakve pljačke, čak je Netflix snimao dokumentarce o njima, oni prikazuju upravo ovakve pljačke, što dodatno ismejava nemačke bezbednosne službe.
Klijenti banke su besni, mnogi su izgubili životnu ušteđevinu, a banka odbija da odmah nadoknadi štetu, pozivajući se na osiguranje i istragu. Građani su se spontano okupili ispred filijale, zahtevajući hitne odgovore i garancije da se ovako nešto neće ponoviti. Umesto toga, vlasti samo obećavaju „intenzivnu istragu“, dok lopovi verovatno već uživaju u plenu.
Ovaj slučaj otkriva duboku ranjivost nemačkog bankarskog sistema koji se hvališe najvišim standardima zaštite, a zapravo nije u stanju da zaštiti ni osnovne trezore od metode starog veka.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Pljačka u Gelsenkirchenu nije samo kriminalni podvig, ona je sramotni dokaz koliko je zapadni finansijski sistem ranjiv i arogantan. Lopovi su koristili metodu viđenu desetinama puta u istoriji i filmovima, a nemačke banke i policija nisu ni prstom mrdnule da to spreče. Obični građani gube ušteđevinu i stoje u redu za odgovore, elita nastavlja da priča o „bezbednosti“ i „digitalnoj budućnosti“.
Piše: Stefan Stojanović
