Najlepša ljubavna pesma na srpskom jeziku, zvanično izabrana jeste „Santa Marija dela Salute“, koju je Laza Kostić posvetio svojoj zabranjenoj ljubavi Jeleni – Lenki Dunđerski, ćerki njegovog kuma i veleposednika Lazara Dunđerskog. Ljubav bi verovatno bila „zabranjena“ i u ovom vremenu, a ne samo krajem 19. veka, jer je kada su se upoznali, pesnik imao 50 godina, a Lenka samo 21 godinu.
Devojka koja je u to vreme, pored lepote, imala i beskrajni um, govorila je nekoliko jezika, odlično svirala klavir i mnogo čitala, zaljubila se u ostarelog pesnika, doktora pravnih nauka, prvog prevodioca Šekspira na srpski jezik i još mnogo toga. Zaljubljenost je bila obostrana.
Lenka je iznenada umrla u Beču 1895. godine, u svojoj 25. godini. Dunđerski su objavili da je uzrok bila „tifusna groznica“, dok je Laza tada bio na medenom mesecu, jer se pod stare dane oženio devojkom iz Sombora.
„Na mrtvačkom odru bilo je preko 30 venaca, narod se tiskao samo da bi dodirnuo sanduk. To dokazuje koliko je Lenka bila ljubljena i naša. U crkvi je dirljiv govor održao paroh sentomaški Đ. Strajić, a u kapeli drugi paroh Sima Majinski, koji je kazao: ‘Bila si dobra, bila si mila, duša ti se raja udostojila’“, kaže za Vesti Online penzionisani istoričar umetnosti.
On dodaje da su tadašnji hroničari zapisali da je nakon njene smrti, neutešni otac Lazar sakupio svu njenu garderobu i sve što je ostalo iza nje, kao što su rukopisi, pisma i slično, i sve zapalio.
„Spalio je sve što je ostalo iza njegove mezimice, pa se tako verovalo da je sve Lenkino zauvek nestalo sa lica zemlje. I kako to obično biva u životu, sasvim slučajno, jednog nedeljnog jutra na Najlon pijaci u Novom Sadu, naš poznati doktor nefrolog, ali i pasionsirani kolekcionar starina i veliki poznavalac prošlosti ovih prostora, Vladimir Sakač, sasvim slučajno kupuje jedan stari spomenar. Listajući stranice spomenara, nailazi na jednu pesmicu ispisanu na gotici, a ispod pesme stoji potpis: Lenka Dunđerski. Tekst pesme sa gotike preveo je profesor književnosti Sreto Batranović, tako da danas imamo i prevod te pesmice“, kaže naš sagovornik.
Lenka je sahranjena na groblju u Srbobranu. Tu je Lenkin otac Lazar podigao Kapelu Svetog Georgija, u spomen na svog oca Gedeona, ali je sticajem nesrećnih okolnosti tu još za svog života sahranio i svoju mezimicu i najmlađu ćerku Lenku.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ipak je ostalo sačuvano, bar koliko je široj javnosti poznato, nešto od Lenke Dunđerski, a to je par redaka ispisanih njenom rukom na gotici. Taj spomenar se i dan-danas nalazi u vlasništvu dr Vladimira Sakača.
Piše: Siniša Kostić
