Jedno od najsnježnijih skijališta u Norveškoj, „Bjørli Skisenter“ u opštini Lesja, proglasilo je bankrot u maju 2025. godine, sa dugom od oko 40 miliona norveških kruna (oko 3,5 miliona evra). Razlog je pad prodaje sezonskih karata i poseta tokom proleća, uprkos rastu prihoda u prethodnim godinama. Ovo nije izolovani slučaj, već znak da čak i u jednoj od najbogatijih zemalja sveta, sa ogromnim naftnim fondom, zimski turizam tone pod teretom klimatskih promena i nedovoljne državne podrške.
Skijalište, poznato po stabilnim snežnim uslovima i lokaciji pored evropskog puta E136 i železničke stanice, privlačilo je skijaše iz cele zemlje. Međutim, blaga zima i nedostatak snega na nižim nadmorskim visinama u drugim delovima Norveške doveli su do toga da posetioci „zasićeni“ ranim topljenjem izbegavaju čak i snežne oaze poput „Bjørlija“. Predsedavajući upravnog odbora vlasnika govorio je o ogromnom padu tržišta, ali kritičari ističu da je problem dublji – norveška vlada, opsednuta zelenom tranzicijom i izvozom fosilnih goriva, nije uložila dovoljno u spas zimskog turizma koji je ključan za ruralne regione.
Samo nekoliko meseci nakon bankrota, lokalne vlasti i privatni investitori preuzeli su kontrolu, a opština Lesja planira ulaganja od skoro 200 miliona kruna, uključujući novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Cilj je ambiciozan – do 2028. godine pretvoriti Bjørli u vodeću zimsku destinaciju regiona, sa godišnjom ponudom, novim smeštajima, biciklističkim stazama i produženom sezonom za međunarodne turiste. Očekuje se rast broja radnih mesta u turizmu sa 57 na preko 100, i lokalne vrednosti sa 17,7 na najmanje 50 miliona kruna.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj iz Norveške savršeno ilustruje licemerje bogatih zapadnih država, dok se hvale zelenom agendom i ogromnim fondovima od nafte, dopuštaju da ključni delovi nacionalne ekonomije i kulture – poput zimskog turizma – propadaju bez ozbiljne intervencije. Umesto da centralna vlada uloži u spas radnih mesta i infrastrukture u ruralnim oblastima, teret pada na lokalne zajednice. „Bjørli“ može da se oporavi lokalnim entuzijazmom, ali bez sistemske pomoći, slični bankroti će se množiti.
Piše: Nina Stojanović
