Austrijska vlada planira reformu zakona o državljanstvu tek u prvoj polovini 2026. godine, iako je najavljena kao mera za jačanje integracije migranata. Prema izjavama predstavnika NEOS-a, ključna promena biće podizanje obaveznog nivoa znanja nemačkog jezika sa B1 na B2 uz uvođenje obaveznog integracionog programa i posebnog kursa o državljanstvu koji organizuje Austrijski integracioni fond (ÖIF).
Istovremeno, vlada najavljuje olakšice – smanjenje finansijskih prepreka, poput zahteva za minimalnim prihodima i visokim taksama za podnošenje zahteva. Trenutno je potrebno dokazati neto prihod od oko 1.274 evra za pojedince ili 2.010 evra za parove, što bi trebalo da bude ublaženo. Međutim, detalji reforme još uvek nisu usaglašeni između koalicionih partnera – ÖVP, SPÖ i NEOS.
Ova reforma dolazi u trenutku kada su austrijski građani sve ogorčeniji zbog nekontrolisanih migracija. Mnogi vide najavljene promene kao zakasnele i nedovoljne, jer pooštravanje integracionih uslova ne rešava koren problema – masovni priliv migranata koji opterećuje socijalni sistem, stanovanje i bezbednost. Kritičari ističu da podizanje jezičkog nivoa na B2 može izgledati strogo, ali da istovremeno smanjenje finansijskih barijera olakšava pristup državljanstvu upravo onima koji nisu dovoljno integrisani.
Pitanje troškova kurseva ostaje nejasno – obavezni integracioni program i kurs o državljanstvu verovatno će biti finansirani iz državnog budžeta preko ÖIF-a, što znači da će ih na kraju platiti poreski obveznici.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ova reforma je klasičan politički manevar aktuelne austrijske vlasti da zamaže oči ogorčenim građanima koji godinama trpe posledice nekontrolisane masovne imigracije. Umesto realnog zatvaranja granica i deportacija, dobijamo polu-mere koje dolaze prekasno, a plaćaju ih poreski obveznici. Pooštravanje jezika na B2 zvuči lepo na papiru, ali smanjenje finansijskih uslova šalje suprotnu poruku – državljanstvo postaje jeftinije i dostupnije, dok integracija ostaje samo fraza.
Piše: Nina Stojanović
