Nemačka ekonomija tone u dugotrajnu stagnaciju – rast BDP-a u 2025. godini samo 0,2 %, najniži u Evropi. Dok svetski konkurenti napreduju, Nemačka gubi hiljade radnih mesta u ključnim industrijama. Visoke cene energije, preterana birokratija i pogrešna migraciona politika gurnuli su zemlju u ozbiljnu krizu. Ovo nije privremeni pad – ovo je sistematski slom nekadašnje industrijske velesile.
Zatvaranje nuklearnih elektrana dovelo je do energetske krize. Struja i gas među najskupljima u Evropi. Hemijske i automobilske kompanije, poput BASF-a i Volkswagena, najavljuju masovna otpuštanja i seljenje proizvodnje u inostranstvo. Investitori izbegavaju Nemačku jer svaki projekat zahteva godine čekanja na dozvole. Visoki porezi i socijalni doprinosi dodatno čine proizvodnju nekonkurentnom.
Demografski pad uzima danak – svake godine nestaje 300.000 radno sposobnih. Umesto da privuče stručnjake, zemlja masovno prima nekvalifikovane migrante koji ne mogu da popune radna mesta. Rezultat su prazne fabrike i preopterećen socijalni sistem. Građani osećaju pad životnog standarda, plate stoje i inflacija jede štednju, a mladi gube veru u bolju budućnost.
Ova kriza nije slučajna. To je posledica decenija pogrešnih odluka, od napuštanja jeftine energije do favorizovanja ideoloških projekata nad realnom ekonomijom. Nemačka postaje zemlja koja živi od stare slave i gubi trku sa svetom.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Nemačka pokazuje šta se događa kada se nacionalni interesi žrtvuju za ideološke eksperimente. Fabrike se zatvaraju, a narod sve više gubi nadu. Državni vrh nastavlja da troši i obećava. Ovo nije privremena kriza, ovo je početak kraja.
Piše: Stefan Stojanović
