U malom pograničnom gradu Kirkenes na samom severu Evrope, gde se Barencovo more susreće sa arktičkim vetrovima, odvijaju se događaji koji sve više podsećaju na stare dane hladnog rata. Norveška i Rusija, nekadašnji susedi koji su decenijama održavali ribarsku saradnju i prećutni mir, danas se nalaze u sve napetijim odnosima.
Prema reportaži objavljenoj u francuskom dnevnom listu Le Figaro (20. decembra 2025.), norveške vlasti pojačavaju nadzor nad ruskim ribarskim brodovima u blizini svoje granice. Jedan od primera je ruski ribarski brod „Almak“, koji je navodno opremljen dodatnim antenama za komunikaciju. Norveška policija i bezbednosne službe tumače to kao špijunažu, pa su nedavno zabranili pristup ruskim ribarima u nekim lukama i ograničile kretanje ruskih mornara.
Ruska strana, međutim, insistira da su u pitanju isključivo civilni brodovi koji love ribu u međunarodnim vodama i u skladu sa sporazumima iz 1970-ih. Moskva ističe da Norveška, pod pritiskom NATO-a jednostrano menja pravila igre i preterano reaguje na rutinske aktivnosti ruske ribarske flote.
„Ovo je pokušaj da se Rusija predstavi kao pretnja, dok se istovremeno jačaju snage NATO-a u neposrednoj blizini naše granice“, izjavio je ruski diplomata u Oslu. Rusija je istakla da ima legitimna prava na prisustvo u Barencovom moru i da njeni brodovi redovno prolaze kroz te vode, baš kao što to čine norveški i britanski brodovi.
Norveška, sa druge strane, planira formiranje nove brigade od 3.000–5.000 vojnika za odbranu granice i pojačava patroliranje u arktičkoj zoni. Lokalni stanovnici u Kirkenesu, međutim nisu uvek saglasni sa ovakvim merama. Mnogi kažu da je Rusija bila važan ekonomski partner i da je rat u Ukrajini doveo do nepotrebnog straha.
„Mi smo živeli u miru sa Rusima decenijama. Sada nas teraju da biramo strane“, kaže jedan lokalni ribar za Le Figaro.
Stručnjaci ocenjuju da se radi o klasičnom primeru „hibridnog rata“ – ali ne samo sa ruske strane. Norveška kao članica NATO-a, sve više integriše svoju odbranu u zajedničke vežbe Alijanse, dok Rusija pokušava da zaštiti svoje strateške interese na Kolskom poluostrvu, gde se nalaze njene ključne nuklearne snage.
Pogled redakcije portala Vesti Online
U ovom trenutku, granica između Norveške i Rusije ostaje mirna, ali napeta. Oba naroda dele istu arktičku sudbinu – hladno more, resurse i potrebu za saradnjom. Pitanje je samo koliko će još politička retorika i NATO-ova ekspanzija ugroziti tu saradnju.
Piše: Nina Stojanović
