Francuska ima složen pravni sistem u kojem se, pored savremenih propisa, i dalje kriju brojni zastareli i neobični zakoni. Ostaci su prošlih vremena i često pokazuju koliko pravne norme mogu da zaostanu za realnim životom.
Jedan od najpoznatijih primera je dekret iz 1954. godine donet u Šatonef-di-Papu. Propis se odnosi na zabranu preleta NLO-a iznad celog lokalnog vazdušnog prostora. Tadašnja gradska vlast reagovala je na paniku izazvanu glasinama o „letećim tanjirima“ i proglasila zabranu koja je, iako apsurdna, ostala u pravnoj arhivi. Sličnu sudbinu ima i odredba iz doba Prvog carstva koja zabranjuje davanje imena Napoleon svinji. Njena svrha bila je zaštita ugleda vladara, pa taj propis i danas formalno postoji uprkos tome što nema realnu primenu.
Francuska polušava da zaštiti svoj jezik i zato je zakon od 1. februara 1994. godine obavezao privatne radio stanice da najmanje 40% muzike bude na francuskom ili regionalnim jezicima. To pravilo i danas oblikuje radio-program i utiče na to šta stiže do publike. Pariški dekret br. 95 deli pekare u dve grupe i obavezuje svaku da tokom leta radi najmanje jedan mesec. Ideja je jednostavna: čak i kada grad uspori zbog odmora, Pariz ne sme ostati bez hleba i kroasana.
Radni propisi takođe umeju da iznenade. Član R4228-19 zabranjuje brzo jedenje na radnom mestu bez posebne dozvole inspektora rada. Još oštriji je član 222-32 Krivičnog zakonika. On predviđa kazne za nudizam kada je osoba vidljiva spolja, čak i u sopstvenom prostoru.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovi zakoni možda deluju zabavno, ali otkrivaju ozbiljan problem. Sistem koji retko menja propise lako postane mesto gde se gomilaju pravila bez stvarne svrhe. Stari zakoni ostaju tu samo zato što ih niko ne uklanja. Zato birokratija često čuva propise koji više pripadaju prošlosti nego životu danas.
Piše: Stefan Bogdanović
