Austrija tone u bezbednosni haos – Beč hitno traži 1.500 dodatnih policajaca, jer trenutna vlast, koalicija SPÖ i ÖVP, godinama ignoriše masovnu imigraciju i kriminal koji dolazi sa njom. Dok gradonačelnik Ludvig (SPÖ) i ministar Karner (ÖVP) drže lepe govore o „integraciji“, svako treće krivično delo u prestonici počine stranci, a Sirijci i Avganistanci prednjače u statistici. Umesto da priznaju katastrofalnu politiku otvorenih granica, oni premeštaju preko 900 policajaca iz Beča u druge savezne pokrajine, pravi udar na već preopterećenu policiju.
Beč, nekada simbol reda i sigurnosti, danas je grad u kojem se noćne patrole otkazuju, policajci rade preko 100 prekovremenih sati mesečno, a inspekcije su svedene na minimum. Kriminal eksplodira, napadi noževima, silovanja, pljačke, sve češće sa istim profilom počinilaca. SPÖ i ÖVP i dalje žive u paralelnom svetu gde je rešenje „još više dijaloga“ i „projekata inkluzije“, dok građani strahuju da izađu na ulicu posle mraka. Milioni evra se troše na smeštaj i „podršku“ onima koji su, prema zvaničnoj statistici, glavni izvor problema.
Dominik Nepp iz FPÖ otvoreno kaže, vlast je sama kriva. Otvorene granice 2015. godine i odbijanje masovnih deportacija, meko sudstvo i politika „dobrodošlice“, doveli su do toga da Beč gubi kontrolu nad sopstvenim ulicama. Premeštanje 900 policajaca iz prestonice nije „optimizacija“ – to je bekstvo od odgovornosti. Umesto da pojačaju redove i krenu u pravu ofanzivu protiv kriminala, SPÖ i ÖVP raspršuju snage i nadaju se da će se haos nekako sam smiriti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovo izgleda kao klasičan primer kako „evropske vrednosti“ na papiru postaju noćna mora u realnosti. Dok političari drže predavanja o humanosti, obični građani plaćaju cenu krvlju i strahom. Austrija danas pokazuje šta se dešava kad se bezbednost žrtvuje za ideologiju – gradovi postaju geta, a policija postaje dekoracija. Ako Beč hitno ne dobije 1.500 novih policajaca, uskoro će biti kasno za lepe reči. Vreme je za dela, ili će cela zemlja platiti račun za deceniju političkog slepila i kukavičluka.
Piše: Stefan Stojanović
