Danska će od kraja 2025. godine postati prva zemlja na svetu koja potpuno ukida državnu dostavu i prikupljanje pisama. Odluka PostNorda, doneta nakon više od dve decenije drastičnog pada broja pošiljaka, predstavlja prelomni trenutak u istoriji jedne javne službe koja je nekada simbolizovala stabilnost, suverenitet i svakodnevni ritam života.
U Danskoj se danas šalje čak 90% manje pisama nego pre 25 godina, a samo tokom 2024. godine zabeležen je novi pad od 30% . Kada su vlasti ukinule obavezu da poštanske usluge moraju biti dostupne svima po pristupačnim cenama i kada je PDV počeo da se obračunava i na poštanske usluge, cena slanja standardnog pisma skočila je na 29 kruna. Time je tradicionalna pošta izgubila bitku sa tržištem.
Ono što se dešava u Danskoj uklapa se u globalni trend. Broj pisama u svetu već decenijama opada, dok je broj paketa eksplodirao. Samo 2022. godine poslato je 161 milijarda paketa, a očekuje se da će do 2027. godine taj broj dostići 256 milijardi. Pandemija je dodatno ubrzala naviku da se sve obavlja onlajn – komunikacija, trgovina, administracija.
Od 30. decembra 2025. godine kultni crveni sandučići sa kraljevskom krunom polako će se uklanjati sa ulica i sele se u muzeje. Pisma će i dalje moći da se šalju, ali ne preko države, privatni DAO preuzima deo usluge i to isključivo u sopstvenim filijalama. Za mnoge građane, to praktično znači kraj pisma kao dostupnog i pouzdanog načina komunikacije.
Istovremeno, druge poštanske službe u svetu bore se sa istim problemima. Grčka zatvara filijale i suočava se sa protestima, kanadska pošta štrajkuje, a USPS u SAD beleži godišnji gubitak od devet milijardi dolara. Britanska kraljevska pošta, uprkos delimičnoj privatizaciji, nastavlja da tone u minus.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danska svoju odluku predstavlja kao logičan korak u eri digitalne uprave. No, činjenica ostaje da je ovo istorijski rez. Pošta je bila javni servis koji povezuje sve, ne samo profitabilne korisnike. Gašenje državne dostave pisama otvara pitanje da li je modernizacija opravdanje ili poslednji čin odustajanja od jednog od najstarijih i najprepoznatljivijih simbola državne prisutnosti.
Piše: Nina Stojanović
