Dan sećanja na sve žrtve hemijskog ratovanja obeležava se kao međunarodni dan posvećen tragedijama izazvanim toksičnim oružjem. Cilj je odati počast žrtvama i potvrditi globalnu obavezu zabrane proizvodnje, skladištenja i upotrebe takvog oružja. Ovu inicijativu je 2015. godine ustanovila Konferencija država potpisnica Konvencije o hemijskom oružju, a obeležava se svake godine 30. novembra.
Upotreba može dovesti do masovnih stradanja i dugoročnih posledica po okolinu, zbog čega međunarodna zajednica kontinuirano radi na jačanju zakonskih okvira, obuci pravosudnih organa i podizanju svesti javnosti. Međuregionalni istraživački institut Ujedinjenih nacija, u saradnji sa drugim partnerima, razvija vodiče za tužioce i istražne službe kako bi se efikasno sprečavali i procesuirali incidenti koji uključuju hemijske i biološke agense.
Masovna upotreba hlora, fosgena i iperita tokom Prvog svetskog rata, kada je stradalo više od sto hiljada ljudi, a više od milion bilo povređeno, postavila je temelj budućoj globalnoj zabrani. Tragedija u Halabji u Iraku 1988. godine, u kojoj je život izgubilo oko 5000 civila, dodatno je pokazala koliki razorni potencijal imaju ovakva sredstva i koliko je važno delovati preventivno i obezbediti međunarodnu saradnju.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres više puta je naglasio da je striktno poštovanje zabrane hemijskog oružja ključno za bezbednost čovečanstva. Obeležavanje Dana sećanja pruža priliku da se istakne važnost prevencije, zaštite civila i poštovanja ljudskog dostojanstva, dok međunarodna zajednica potvrđuje svoju obavezu da spreči ponovnu upotrebu ovakvih sredstava i promoviše trajni mir.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Razornu stvarnost gasnih napada opisao italijanski pesnik Đuzepe Ungareti, učesnik Prvog svetskog rata.
„Čitavu noć proveo sam bačen pored druga rastrgnutog,
s ustima zgrčenim prema punom mesecu,
s ukočenim rukama čiji je stisak ušao u moju tišinu.
Nikada nisam bio toliko vezan za život.”
Piše: Stefan Bogdanović
