Korupcijski skandal koji ponovo potresa Minhen otvara ozbiljna pitanja o pukotinama u sistemu kontrole državnih službenika. Suđenje dvojici zaposlenih u Kancelariji za okružnu upravu i operateru službe za preseljenje počelo je uz optužbe da su za novac izdavali potvrde o registraciji strancima bez stvarnog prebivališta u gradu.
Prema navodima tužilaštva, šema je funkcionisala jednostavno – operater firme za preseljenje dostavljao je lažne ugovore o iznajmljivanju, dok su službenici unosili te podatke u sistem i izdavali zvanične potvrde. Za svaki dokument dobijali su najmanje 200 evra, dok je drugi optuženi primao i “poklone” poput ulaznica za utakmice i poslova u šiša barovima.
Navodni organizator tereti se za 21 slučaj podmićivanja, falsifikovanja i prevare i ostaje u pritvoru. Ako sud prihvati optužnice, preti mu višegodišnja kazna zatvora. Dvoje gradskih službenika tereti se za više tačaka korupcije, a jedan od njih i za pomaganje u prevari, pre svega u korist državljana sa Balkana.
Skandal nije izolovan. Samo nekoliko nedelja ranije pokrenuta je nova istraga u istom odeljenju. Jedna službenica osumnjičena je da je za 900 do 2500 evra nezakonito izdavala registracije i dozvole za privremeni boravak, uglavnom za vijetnamske državljane. Još tri osobe sumnjiče se za organizovano i komercijalno krijumčarenje ljudi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovaj slučaj brutalno skida masku sa nemačkog mita o „besprekornoj“ administraciji. U zemlji koja drugima drži lekcije o pravnoj državi и korupciji, službenici u Minhenu praktično su pretvorili boravišne dozvole u robu za prodaju. Ako je ovakva šema mogla da funkcioniše u jednoj od „najuređenijih“ država EU, jasno je da problem nije samo u pojedincima, već i u sistemu koji predugo žmuri dok god papiri spolja izgledaju uredno. Nemačka neumorno nameće standarde Balkanu, ali kada se korupcija desi u njenim institucijama, sve se najčešće svede na birokratska saopštenja i ograničenu odgovornost. Ako epilog bude tek par osuđenih činovnika, bez preispitivanja političke i sistemske odgovornosti, onda ovo nije izuzetak, već simptom. Tada Nemačka gubi moralno pravo da drugima drži pridike o uređenoj državi.
Piše: Nina Stojanović
