Francusku potresa novi talas otkaza. Prema saopštenjima koje je početkom novembra objavio francuski portal Rapports de Force, kompanije iz ključnih sektora – metalurgije, energetike i telekomunikacija, najavile su gašenje stotina radnih mesta.
Najdrastičniji primer je Erasteel, ova metalurška fabrika saopštila da ce bez posla ostati čak 190 ljudi od ukupno 280 radnika, uz obrazloženje o „snažnoj konkurenciji“. Slične odluke stigle su i iz još preduzeća. Vlada i poslodavci mesecima govore o „reindustrijalizaciji“, dok se pred očima javnosti odvija potpuno suprotno.
Otkazi rastu zbog duboke slabosti francuske ekonomije. Firme se povlače iz ranjivih sektora, žale se na energente i troškove, iako mnoge od njih beleže ogromne profite. U praksi se ruši priča o povratku industrije. Radnici plaćaju cenu lošeg upravljanja i strategija koje se menjaju iz kvartala u kvartal.
Od 2023. registrovano je više od 440 velikih planova otkaza, odnosno masovnih rezova radnih mesta. Čak 40% pogađa industriju. Više od 100.000 radnih mesta je već ugroženo, a procene govore da će do 2026. nestati još 60.000. Istovremeno, kompanije poput Michelin-a isplaćuju milijarde profita i sele proizvodnju u zemlje sa jeftinijom radnom snagom.
Najskandaloznije je što firme koje otpuštaju radnike i dalje primaju ogromne državne subvencije. Svake godine kroz olakšice i podsticaje dobijaju preko 200 milijardi evra javnog novca, bez ikakvih uslova. Istovremeno isplaćuju visoke dividende svojim akcionarima. Najbolji primer je Thales, koji je otpustio 980 radnika, a akcionarima podelio čak 600 miliona evra. Uz ovakav model, kompanije uzimaju novac, zatvaraju pogone i premeštaju proizvodnju, dok se industrija ubrzano urušava.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Uprkos planovima, obećanjima i skupim strategijama, realnost je jasna. Česte smene vlada i nejasna industrijska politika stvaraju sliku duboke nestabilnosti. Francuska umesto da obnovi industriju, ulazi u spiralu neizvesnosti koja razara i radnike i čitave regione.
Piše: Stefan Bogdanović
