Kanton Cirih doneo je odluku da zabrani takozvane konverzijske terapije, prakse koje obećavaju „promenu“ seksualne orijentacije. Vlada je predvidela novčane kazne za sve koji ih sprovode ili promovišu. Odluka je odgovor na inicijativu koju je kantonalni parlament usvojio još 2023. godine, ali je tada otvorila spor oko toga da li takva zabrana treba da bude kantonalna ili nacionalna.
Protivnici tvrde da se radi o pitanju koje je već na stolu savezne vlasti i da bi jedinstveno rešenje za celu Švajcarsku imalo veći efekat. Ali zagovornici zabrane upozoravaju na posledice koje ove prakse ostavljaju. Mnoge međunarodne zdravstvene institucije godinama ističu da konverzijske terapije nisu samo neefikasne, već i štetne za mentalno zdravlje.
I dok se Savez još pita da li postojeći zakoni nude dovoljno zaštite, kantoni preuzimaju inicijativu. Već su Šafhauzen, Sent Galen, Vale, Vo i Bern pozvali na zabranu, dok Argau, Bazel I Grad i Lucern traže nacionalno rešenje. Broj ovakvih slučajeva u Švajcarskoj ostaje nepoznat, ali povremeno izbijaju primeri koji uznemire javnost. Od homeopate koji je 2018. godine nudio „lečenje homoseksualnosti“ do psihijatra u Švicu koji se 2020. godine otvoreno preporučivao za slične postupke.
I dalje postoji mogućnost referenduma, što znači da će građani Ciriha možda imati poslednju reč. Ali već sada je jasno da je društveni stav prema ovakvim praksama sve kritičniji, a politička dinamika pokazuje da se zemlja kreće ka široj zabrani.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Odlukom о zabrani konverzijskih terapija sistem faktički poručuje da ni oni koji osećaju unutrašnji sukob i sami traže pomoć više nemaju pravo na drugačiji put osim onog koji nameće LGBT agenda. Svetska zdravstvena organizacija je homoseksualnost izbrisala iz liste bolesti 1990. godine u atmosferi podeljenih mišljenja i tesnog stručnog konsenzusa, a danas se ta odluka predstavlja kao neupitna istina.
Piše: Nina Stojanović
