Smederevo danas obeležava svoj dan – datum koji u sebi nosi sećanje na jednu od najdramatičnijih epizoda iz naše istorije. Kada je Karađorđe 1805. preuzeo zadatak da oslobodi grad, situacija je bila napeta do pucanja. Nekoliko dana ranije ubijen je Đuša Vulićević, knez smederevske nahije, što je dodatno zaoštrilo odnose sa turskom vlašću. Njegovog brata Vujicu Karađorđe postavlja za starešinu, a u borbu ulaze i vojvode Janko Katić i Sima Marković.
Napad na tvrđavu počeo je 8. septembra 1805. topovima starog kova, sa brda koje danas nosi ime Karađorđa. U to vreme tvrđava je bila pod kontrolom turskog garnizona, a hroničari tog doba beleže da je tutnjava bila tolika da je izgledalo kao da se ceo grad trese.
Ipak, nakon sloma Prvog srpskog ustanka 1813. turska vlast se vratila i ostala sve do 1867. godine kada je tvrđava konačno predata knezu Mihailu Obrenoviću. Upravo u čast tih događaja, 21. novembar ustanovljen je kao Dan grada.
Predanje kaže da se čin predaje ključeva 1805. dogodio pod starim dudom, na prostoru koji danas zovemo Karađorđev dud. Navodno je Karađorđe tu boravio tokom opsade, a drvo je pamtilo i trenutak kada je Muharem Guša Bošnjak predao ključeve grada – čin koji je označio oslobođenje Smedereva posle godinu i po dana borbi.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Danas, posle više od 220 godina od velikih događaja iz 1805. godine, Smederevo sa ponosom obeležava svoj dan. Prošlo je više od dva veka, a sećanje na borbu za slobodu i predaju ključeva i dalje je živo u pričama koje se prenose, u mestima koja ih čuvaju i u identitetu grada koji je rastao na temeljima tih trenutaka. Upravo zato ovaj datum nije samo podsetnik na istoriju, već i simbol trajne snage Smedereva.
Piše: Stefan Bogdanović
