Davanje imena deci je u nadležnosti roditelja, a matičari su često zatečeni kada svoju bebu otac i majka žele da „krste“ neobičnim, čudnim, a ponekad bizarnim imenima.
„Bilo je svega i svačega, ali i dalje mi je u sećanju slučaj od pre desetak godina, kada je čovek u zrelim godinama, niti drogiran niti pijan podneo zahtev da promeni ime u – Otom Potom!!! Bilo je dilema da li da takav zahtev prihvatimo, ali pošto nije bilo zakonskih prepreka to smo na kraju i uradili“ kaže za Vesti Online matičarka iz Novog Sada, koja u ovoj službi radi više od dve decenije.
Među neobičnijim imenima sa kojima se naša sagovornica susretala su za devojčice Mirođija, Svila, Egzona, Lira, a za dečake Timon, Svilenko, Granit i još poneka.
„Ovakva imena svakako nisu zabranjena, ali jesu zaista čudna. Prema našem Porodičnim zakonom, roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, kojim se vređa moral ili ime koje je u
suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine“ objašnjava matičarka. Nekada su deci davana imena i popularnih političara, pa je širom bivše SFRJ bilo dosta Titomira, Jugoslava, a do 1948. godine i Staljinki, Andreja, Vječeslava po imenima tadašnjih visokih funkcionera SSSR. Neobično ime danas je zapalo za oko ljudima, koji imaju naviku da prate raspored sahrana na novosadskim grobljima.
„Video sam da je preminuo čovek koji se zove Gromiko, verovatno jedini sa takvim imenom na ovim prostorima. On je rođen 1948. godine kada je kod nas bio dosta popularan Andrej Gromiko, tada ambasador SSSR u Americi
i Ujedinjenim nacijama, a kasnije ministar spoljnih poslova, poznat u vreme „hladnog rata“ Istoka i Zapada, kao „mister njet“. Nije čudo što je ovaj čovek dobio ime po nekom od sovjetskih funkcionera tog doba, ali je neobično da ime dobije po njegovom prezimenu“ kaže za Vesti Online penzionisani istoričar iz Arhiva Vojvodine.
Naš sagovornik skreće pažnju na još jedno ime – Filip Makedonski, rođen 1958. godine koji je nedavno kao Gromiko, sahranjen na Gradskom groblju u Novom Sadu.
„U ovom slučaju je sigurno da je čovek promenio prezime, jer takvo prezime sigurno kao „kršteno“ ne postoji kod nas, ali ni u Severnoj Makedoniji ili Grčkoj“ kaže ovaj iskusni poznavalac prezimena na našim prostorima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Na kraju, ostaje utisak da su imena često mala ogledala svog vremena. Ljudi kroz njih traže posebnost, poruku ili trag prošlih dana. I dok se matičari ponekad susreću sa izborima koji iznenade, jasno je da iza svakog imena stoji priča koja pripada samo toj porodici i njihovoj želji da budu drugačiji.
Piše: Siniša Kostić
