Zemlja koja se godinama hvali jednim od najboljih obrazovnih sistema na svetu suočava se sa neočekivanim problemom. Prema analizi Švajcarskog udruženja poslodavaca, broj nezaposlenih sa univerzitetskim master diplomama porastao je za 70% od 2010. godine. Ovaj trend dovodi u pitanje stvarnu vrednost akademskog obrazovanja u Švajcarskoj.
Istovremeno, situacija na drugoj strani spektra izgleda sasvim drugačije. Nezaposlenost među osobama sa stručnom srednjom školom smanjila se za 40%. U zemlji u kojoj zanatska i tehnička zanimanja tradicionalno čine oslonac privrede, ovakav rasplet ukazuje da tržište ponovo traži praktične veštine više nego diplome.
Švajcarska godinama snažno investira u visoko obrazovanje. Univerziteti su među najvećim budžetskim potrošačima, a akademizacija je postala norma. Generacije mladih gurane su prema fakultetima, dok su zanatske profesije potiskivane. Danas se ispostavlja da je tržište rada postalo zasićeno profilima koji se teško uklapaju u realne potrebe privrede.
Kritičari smatraju da Švajcarska proizvodi više akademika nego što može da apsorbuje. Potražnja za praktičnim kadrom ostaje stabilna, a mnoge kompanije tvrde da ne mogu da popune stručna radna mesta. Sistem koji je nekada predstavljao ravnotežu teorije i prakse sada pokazuje znake disbalansa.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Ovi podaci treba da budu upozorenje i zemljama poput Srbije, koje često idealizuju strane obrazovne modele. Švajcarska poruka je jasna – diploma nema vrednost ako ne prati potrebe tržišta. Umesto slepog trčanja za akademskim titulama, pametnija strategija je jačanje stručnih škola i podizanje ugleda praktičnih zanimanja. Društvo koje zanemari zanatstvo rizikuje da dobije visokoobrazovane nezaposlene, a premalo ljudi koji zaista mogu da rade poslove koji drže ekonomiju na nogama.
Piše: Nina Stojanović
