Austrijanci su sve manje optimistični kada gledaju u budućnost svoje zemlje. Najnovije istraživanje „Austria Radar“ instituta Lazarsfeld za oe24 pokazuje da čak 59 % ispitanih veruje da Austrija više neće moći da održi dosadašnji životni standard. Za svega nedelju dana pesimizam je porastao za pet procentnih poena – što je jasna slika društva koje se polako odvikava od ideje sigurnog blagostanja.
Još poraznije zvuči podatak da samo pet odsto građana očekuje rast prosperiteta. U zemlji koja je decenijama važila za tihog pobednika evropske integracije, ovakav preokret raspoloženja govori da se nešto ozbiljno pomerilo u temelju sistema od tržišta rada i stanogradnje, do fiskalne politike i kvaliteta javnih usluga.
Građani veoma loše ocenjuju i stanje privrede, jer 54 % ispitanih smatra da je ekonomija u lošem ili čak „veoma lošem“ stanju, dok tek jedan procenat veruje da je situacija „veoma dobra“. Strah od recesije više nije apstraktan pojam iz analitičkih biltena, već svakodnevni osećaj u novčaniku prosečnog domaćinstva.
Kada se takvo raspoloženje prelije na konkretno ponašanje, nastaje ono čega se ekonomisti najviše plaše – štednja zasnovana na strahu. Čak 45 odsto anketiranih kaže da će naredne godine smanjiti potrošnju, dok tek 11 % planira veće troškove. To znači začarani krug: manje kupovine, slabija potražnja, sporiji rast, još više nesigurnosti.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Austrija danas ubira plodove sopstvene političke i ekonomske samozadovoljnosti. Godinama su se odlagale reforme, tolerisala zavisnost od jeftine energije i jeftine radne snage iz inostranstva, a građanima poručivalo da je sistem neupitan. Kada se globalne krize poklope, otkriva se koliko je model krhak. Umesto da se traži žrtveni jarac u „teškim vremenima“, vreme je da Beč prizna da je deo problema nastao u sopstvenoj kući i da bez hrabrih promena nema povratka osećaju sigurnog, a kamoli boljeg sutra.
Piše: Nina Stojanović
