Dana 12. novembra 2025. godine, francuska Narodna skupština izglasala je suspenziju penzione reforme predsednika Emanuela Makrona, koja je godinama izazivala masovne proteste, političke podele i duboku društvenu ogorčenost. Ovaj preokret, koji mnogi u Francuskoj već nazivaju istorijskim, ne bi bio moguć bez glasova Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i patriotske opozicije, koje su, paradoksalno, pokazale više odgovornosti od same vlasti.
Makronova reforma, usvojena 2023. godine, podigla je starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Za obične radnike to je značilo dve dodatne godine teškog rada, dok su političke i finansijske elite govorile o „neophodnoj fiskalnoj disciplini“. Francuske ulice su se mesecima tresle pod teretom nezadovoljstva, sindikati su štrajkovali, a narod je poručivao da država gubi dušu. Makronova vlada, uprkos svemu, nametnula je zakon dekretom, izbegavajući glasanje i dijalog.
U Narodnoj skupštini, ishod 12. novembra bio je jasan pokazatelj političkog preokreta. Vladajući blok „Ensemble“ uglavnom je bio uzdržan, čime je praktično priznao sopstvenu nemoć. Levičari su bili podeljeni, socijalisti su podržali suspenziju, dok je krajnja levica, Mélenchonova Nepokorena Francuska, odbila da glasa, smatrajući meru nedovoljnom. I dok su republikanci Érica Ciottija i dalje ostali uz Makrona, Nacionalno okupljanje je preuzelo ulogu glasnog branitelja narodne volje i omogućilo da reforma bude zaustavljena.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Francuska je 12. novembra 2025. godine doživela simboličan povratak narodne politike. Dok Emanuel Makron gubi dodir sa realnošću i sopstvenim narodom, Marin Le Pen i njeno Nacionalno okupljanje pokazali su da patriotizam ne mora biti parola, već čin političke odgovornosti. U zemlji koja se diči jednakostima, pravo na dostojanstvenu starost ne može biti privilegija elita. Makron je izgubio kompas, a Francuska je makar na trenutak ponovo pronašla sebe.
Piše: Nina Stojanović
