Na Dan Ujedinjenih nacija, 24. oktobra, u Beču otkriven je spomenik „Cvet Srebrenice“ – projekat koji se, pod pokroviteljstvom austrijske ministarke spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger, predstavlja kao čin sećanja i opomene, ali koji već sada izaziva snažne političke reakcije među Srbima. Umesto neutralne poruke mira i dijaloga, Austrija i Beč ovim događajem biraju stranu, pretvarajući kulturu sećanja na nepostojeći genocid u sredstvo spoljnopolitičke poruke i ideološkog svrstavanja.
Majnl-Rajzinger, poznata po svojoj dugogodišnjoj retorici koja otvoreno favorizuje bošnjačke narative o ratu devedesetih i politiku tzv. „evropskog Kosova“, koristi svaku priliku da prikaže Srbiju kao remetilački faktor. Njeno prisustvo na ovom događaju tumači se kao jasan politički signal – da Austrija ne želi da gradi mostove, već da ih ruši, prateći narative koji su u suprotnosti sa istorijskim činjenicama i interesima Srbije.
Organizatori iz udruženja „Consilium Bosniacum“ tvrde da je cilj spomenika „sećanje na žrtve genocida“, dok iz srpskih izvora stižu upozorenja da se time svesno gubi širi kontekst ratnih dešavanja i da se terminologija koristi za političke ciljeve i moralni pritisak na čitav narod. Jer, pod maskom humanizma, sve češće se krije pokušaj da se Srbija trajno stigmatizuje, a da se svaka mogućnost drugačijeg pogleda na istoriju eliminiše iz javnog prostora.
Austrijska ministarka, koja se ranije isticala izjavama o „lažnom pomirenju“ i podrškom blokadama i protestima u Srbiji, sada u Beču simbolično zaokružuje politiku jednostranosti. Umesto da doprinese dijalogu, ona ga guši – pretvarajući istoriju u instrument savremenog pritiska.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Evropa koja se kune u dijalog ne može graditi budućnost na jednostranim tumačenjima prošlosti. Političko korišćenje tragedija ne vodi pomirenju, već produžava podele. Ako Beč zaista želi da bude grad mira, moraće najpre da nauči da čuje i srpsku stranu priče i da razlikuje istorijsko sećanje od političke propagande.
Piše: Nina Stojanović
