Društvo prijatelja manastira Sv.Arhangeli kod Prizrena objavilo je dokaze o veoma lošem stanju isposnice Sv.Petra Koriškog, koja se nalazi u blizini Prizrena, a na njihovim fotografijama se vidi da su Albanci iz obližnjih sela zapalili ulaz u isposnicu i teško oštetili freske. Sav vandalizam je učinjen iako se sama isposnica nalazi na teško dostupnom mestu.
-Sveti i prepodobni otac Petar živeo je u XIII veku, a umro je krajem tog veka, neutvrđene godine.Prepodobni Petar Koriški je srpski hrišćanski svetitelj. Rodom iz sela Koriše, blizu manastira Svetog Marka kod Prizrena. Po drugom predanju potiče iz Diokleje Hvostanske kod Peći. Bio je jedno vreme mladi isposnik u manastiru Sv. Arhangela kod Prizrena. Podvizavao se u nedostupnim pešterama Altine kraj Đakovice i u manastiru Crna Reka. Kada je dostigao viši duhovni stepen, prešao je da živi nadomak sela Koriše, u jednoj maloj pećini nepravilnog oblika i čije je zidove freskopisao. Oko manastira Sv. Petra Koriškog formirao je malu korišku Svetu Goru –
objašnjavaju u tom Društvu.
Srpski car Dušan je nad njegovim moštima podigao crkvu, koja je bila hilandarski metoh. Crkvu je sagradio hilandarski starac Grigorije, uz pećinu isposnicu. Kasnije je ostatak moštiju Svetog Petra prenet tajno u Crnu Reku, gde se i danas nalazi.
-Od susednog manastira Svetog Marka Koriškog, podignutog gde se podvizavao ujak Svetog Petra Koriškog, Sveti Marko Koriški, ostale su ruševine nakon više skrnavljenja (crkve, zvonika i groba zadužbinara Sime Andrevića Igumanova) od strane lokalnih Albanaca.
Kabašana tokom XX veka – navodi se iz Društva, kao još jednog od primera šta sve na skrnavljenju spskih svetinja rade tamošnji Albanci.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Pećina isposnica Svetog Petra Koriškog je teže dostupna, postavljena je na strmoj litici u kanjonu Koriške reke. Naspram te pećine je druga isposnica njegove sestre Jelene sa crkvom Bogorodičinom. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 5. juna po crkvenom, a 18. juna po gregorijanskom kalendaru. Na srednjovekovnog pisca, hilandarskog monaha Teodosija je uticao episkop raško-prizrenski Grigorije, da napiše njegovo žitije i službu.
Piše: Siniša Kostić
